Удружење интелектуалаца Српска национална свест у стању је да објави у оригиналу и преводу један данас практично недоступан и заборављен документ: осуду слободног зидарства (масонерије) од стране Сабора архијереја Руске православне Цркве који су успели да избегну из антихришћанскога Совјетског Савеза, а који је (Сабор) одржан у нашој земљи 1932. године. Та осуда, заснована на јасним поставкама православне теологије и философије, актуелна је и у наше доба, у коме је слободно зидарство тај јудаизам за интелектуалце успело да подвргне своме утицају водеће институције европских земаља, укључујући и цркве свих вероисповести.

 

 

ЦИРКУЛАРНА ПОСЛАНИЦА

 

 

Сабора Архијереја Руске православне Цркве за границом

Свим верним чедима Руске православне Цркве пребивајућим у расејању.

 

Љубазни! не вјерујте свакоме духу, него кушајте духове јесу ли од Бога; јер многи лажни пророци изиђоше на свијет. (I Јован. 4,1).

 

Ако на неко време, то се најпре на наше време могу применити ове свете речи љубљенога Христовога ученика и тајноочевица Јована.

Наше мутно време је веома оскудно пророцима, али веома богато лажним пророцима. Свет је сиромашан духом Божијим, али је веома богат духом заблуделих.

Стара змија која је ђаво и сотона (Апок. 20, 2), усадила је у људским срцима мноштво лажних учења, јереси и секти, којима заводи славе у вери и неискусне у вођењу тајни Царства Божијега, одвраћајући их од вере у Бога, у Христову Цркву, у бесмртност душе, у загробни живот, у будућу награду и одмазду на Божијем суду.

Једно од најштетнијих и уистину сатанских лажних учења у историји човечанства је масонство. О њему смо и намерни по старом свештеничком дугу да исприповедамо православном руском свету.

Масонство је тајна интернационална светска револуционарна организација борбе против Бога, против хришћанства, против Цркве, против националне државности, и посебно против хришћанске државности.

У тој интернационалној организацији прво место по сили утицаја и значаја припада јеврејској нацији, у којој је присутна борба против Бога од дана распећа Христа Спаситеља. Јудаизам је историјски повезан са масонством најтеснијим везама у читавој жестокој борби са хришћанством и са месијанским тежњама ка владавини светом.

Масонство је вечити непријатељ хришћанства. Оно поставља за свој циљ рушење Цркве, рат са свим религијама, рушење основа националне хиршћанске државности и организацију револуције у целом свету. Познати масон Волтер је некада рекао: Задавићемо хуљу- тј. религију. Та позната изрека налази одјек свој у масонским круговима и дан данас. Године 1881. белгијски масон Флери је писао: Доле Распети! Ти, који ево већ осамнаест векова држиш свет под својим јармом, твоје царство је завршено. Није потребан Бог.1

Наш циљ није да успоставимо индивидуализам, већ да избришемо хришћанство са лица земље, 2 говорила је те исте године (1881) оснивачица Теозофског друштва Блаватска.

Атеист је једна од најславнијих титула човечанства, знак одличја светских хероја мученика спасилаца света. Никаква философија, никаква богословија нису донеле ничег достојног у порђењу с благом вешћу атеизма Част и слава тим првоборцима напретка и тој почетној авангарди армије слободе. Част и слава ономе, ко је у својој ревности за човеком заборавио Бога, говорила је теозофкиња Ани Безант.3

Истакнути масон 33. (највишег) степена изјавио је 1912. године: Ви осећате неопходност да једном за увек завршите с Црквом, са свим Црквама. Док нам то не успе, ми неможемо да продуктивно радимо ни да изградимо било шта чврсто.4

Године 1913. масон Сикар де Плозол је рекао: Ако постоји један мир који не можемо да закључимо, једно разоружање с којим не можемо да се сложимо, онда је то један рат који смо дужни да наставимо до победе или до смрти, овај рат против вечитих непријатеља масонства и републике, непријатеља слободе савести, непријатеља разума, науке и људске праведности и ти непријатељи су сви догмати све Цркве.5

Нешто касније, на општем Конвенту чуо се и овакав говор:

Разрушићемо овај симбол ужаса и мржње то жариште светског злодела и обновићемо нашу вечну борбу. Задавићемо хуљу.6 Водићемо рат са свим религијама, јер су оне прави непријатељи човечанства.7 Белгијски масон Кок изјавио је на међународном масонском конгресу у Паризу: Оно што морамо да срушимо то су религија, догме1 и даље: Путем пропаганде, па чак и административних мера, ми ћемо доћи дотле да можемо уништити религију.2 Шпански масон револуционар Франциско Фереро у свом катехизису за световне школе пише: Бог је само дечија концепција изазвана осећањем страха.3 Није довољно да победимо утицај духовништва и да лишимо Цркву ауторитета Неопходно је да срушимо баш религију, закључује масонски Конгрес 1990. Године.4 Борба између Цркве и масонства је борба не на живот, већ на смрт, изјавио је на том Конгресу белгијски велики мајстор Coerg. Значајне су следеће речи масонских делатника: Сетимо се да су хришћанство и масонство непомирљиви, прићи једноме значи раскинути са другим. У том случају масон има једну обавезу треба храбро сићи у арену борбе и борити се.5 Радићемо, прешћемо вештим и опрезним рукама тај покров који ће једног дивног дана прекрити све религије и тада ћемо учествовати у рушењу у целом свету клерикализма и сујеверја које од њега потиче, говори члан Конвента Велике Ложе Француске.6 Сличних изражавања могли би смо да наведемо колико хоћете пошто се ниједан масонски скуп не одржава без напада на религију.

Треба примети да масонство у својим ритуалима, посвећивањима и симболици носи изразито богохулан карактер. Тако, на пример, ложа 18. степена (Розенкројцерска) украшена је приказивањем Голготе. На крсту је нацртана ружа на којој је написан тајанствени јеврејски натпис: I. N. R. I. Заседање ложе отвара се оног часа када се раздере на двоје црквени застор. Церемонија се завршава светогрдном репродукцијом тајне вечере.7 Неки масони представљају се као сотонини служитељи: Ми масони, каже стари мајстор Броклин ложе Лесинг, припадамо роду Луцифера. Троугао уместо крста. Ложа уместо Цркве.8 Дакако, постојање таквих светогрдних ритуала масони крију, но не мање они се практикују на врховима неких масонских ложа.9

Ако у тајном масноском програму на првом месту стоји борба са религијом, онда на другом месту стоји борба са државношћу и пресвега са хришћанском државношћу, које је историјски оваплоћено у монархистичком уређењу.

Масони се често одричу тога, истичући посебан члан свог Цтатута, који забрањује било какву дебату поводом деловања грађана, власти и било које масонско мешање у борбу полити10чких страна. Али као и многи други ти чланови статута масонских ложа служе само да би се лакше обмањивали неупућени људи. Тако, на заседању 12. априла 1884. године, Велика Ложа Француске је решила: Мења се због непотребности тачка конституције по којој се Велика Ложа одриче од разматрања политичких питања,1 али у званичном билтену Великог Истока Француске за 1886. годину читамо: једно време постојало је не само правило, већ и проста формалност да се изјављује како се масоноство не бави, ни питањима религије, ни питањима политике. Под притисцима полицијских закона ми смо били принуђени да скривамо оно што је наш једини задатак.2 Но не мање је сачуван у званичним статутима члан устава који забрањује мешање у политику. Из овога се закључује колико може да се верује званичним статутима масонских ложа. У низу радова ауторитативних историчара потврђује се да је у свим револуцијама 18, 19. и 20. века масонство узимало најживље учешће и имало велики утицај. Масонска издања и дан данас подржавају то и поносе се тиме. Више пута су оцењивали да је револуционарна девиза слобода, једнакост, братство девиза масонства. Масон и кабалиста Папус тврди да је револуција у суштини примена устава масонских ложа на друштво.3 Руску револуцију од 1905. године један масонски часопис је поздравио речима: Сви републиканци, а посебно масони, треба да изразе најтоплије жеље за најскорији тријумф руске револуције.4 Али то је већ прошлост. А шта масони говоре сада? Године 1923, на једном заседању ложе града Анже било је речено: Масонство, које је играло првенствену улогу 1789. г, треба да буде готово да истакне кадрове за револуцију, увек могућу.5 Браћо, читамо у другим бројевима тог истог официјелног билтена, дозволите ми да изразим и наду да ће масонство, коме историја дугује националне револуције, знати да изведе и замашнију револуцију интернационалну.6

Треба истаћи да масони увек поистовећују безбожну и комунизам не гнушајући се чак ни савеза са комунистима, прикривајући се истом девизом: слобода, једнакост и братство. Председник Великог Истока Десмон даје овакво одређење републике:За мене република значи: антиклерикализам, антимилитаризам, социјализам.7 Само благодарећи савезу левих снага, ложа ће бити главна ћелија, ми ћемо тријумфовати, говори се у саопштењу поменутога Конвента; ми треба да групишемо све републиканце, па чак и у савезу са комунистима да израдимо програм.8

На тај начин, масони сами потврђују везу са комунистима и са рушиоцима наше домовине. Под знаком масонске звезде раде све тамне силе које руше националне хришћанске државе. Масонска рука је учествовала и у рушењу Русије. Сви принципи, сви методи које бољшевици примењују за разарање Русије, врло су блиски масонским. Петнаестогидишња посматрања рушења наше домовине очигледно су показала читавом свету како ученици тачно подражавају своје учитеље и како су поробљивачи руског народа верни програму масонских ложа у борби с Богом, с Црквом, с хришћанским моралом, с породицом, с хришћанском државом, хришћанском културом, и свим оним што је саздало и овековечило нашу домовину.

Но не можемо а да не приметимо и то да наш тежак црквени раскол има за свој први узрок управо то исто разорно масонство с његовим разноврсним организацијама и актвистима, који су продрли у црквене установе у циљу растројства и разлагања црквенога живота. Навукавши на себе плашт ревнитеља православља и хришћанског просвећења, они су с неизрецивим лукавством и лицемерјем помоћу новца и штампе саблажњавали лаковерне и неупућене људе, заражујући их отровом модернизма и одвлачећи их од истинске Христове Цркве. Руска емиграција је силно затрована масонством.

Обично су руски масони настојали да се ограде од светскога масонства, истичући да руске ложе немају ничега заједничког са ложама других земаља. Али, такве изјаве не одговарају истини. Масонство има одређену организацију. Посебне масонске ложе на чијем се челу налазе предсеници, уједињују се у федерацију на чијем се челу налази управни орган или савет. Сваке године централни орган сазива општи сабор састављен од свих представника ложа дате федерације, при чему се ти представници бирају од стране ложа истовремено са осталим носиоцима дужности. На тај начин, ниједан масон не може да не зна којој федерацији његова ложа припада. Руске ложе су разбацане по многим земљама и носе карактеристичне називе: Астреја, Северна светлост, Јупитер, Хермес, и др. Ниједан руски масон не може да тврди да нема ничег заједничког са безбожним масонством других земаља. Године 1923. истакнути руски масон Кузмин-Каравајев изјавио је у Конвенту Велике Ложе Француске: Сви ми руски емигранти, ваши смо ученици; васпитавамо се како да постанемо добри масони да би смо могли да остваримо масонску девизу: слобода, једнакост и братство.1

Изјава, да је руско масонство у инстранству нека посебна и независна организација, садржи у себи неистину.

Масонство је јединствено без обзира на извесну разлику ритуала чак и без обзира на неко, право речено, привидно неслагање. Веома често чују се гласови да наводно постоји добро и лоше масонство, али у говорима и писмима видних масона ми стално сусрећемо указивања на јединство светског масонства, без обзира на тобожње неслоге. (У основи свих масонских статута налази се такозвана Андерсонова конституција.) Брат Колсон пише у Светским масонским аналима: Нема странаца под нашим стубовима (тј. у ложама). Браћа свих нација код својих су кућа у свим ложама.1 Општепризнати масонски ауторитет брат Рагон изјављује: Основна карактеристика масонства је интернационалност. Масонство је јединствено и сваки ритуал или нација који одступају од тог принципа, лутају и удаљавају се од масонског пута Ми не разумемо садашње масонство које би могло да се зове енглеско, шкотско, француско, америчко и т. сл. Постоји ли енглеска, шкотска, француска математика? Не, постоји само математика и такође само масонство. Неко особености у ритуалима, церемонијама и формама пријема су недовољни да би масонство национализовали, супротно његовим тежњама ка интернационалности.2 Масонство је јединствено, и несложност међу различитим ритуалима само је представа за широку јавност. Припадност одређеноме ритуалу не искључује одређенога брата од неког другог, који припада наводно непријатељском ритуалу. Сваки масон вишег степена овладава и трима првим степенима и у својству мајстора је пуноправан члан сваке ложе земљине кугле. Сваки масон без обзира којој федерацији припадао дужан је да сноси потупуну одговорност за ту антихришћанску и антидржавну работу коју води јединствени светски масонски ред, и онај ко се скрива од те одговорности иза националних или ритуалних етикета, или обмањује сам себе или допушта сазнајну неистину.

Указавши на штетну делатност масонства, не можемо а да не споменемо толико погубних учења и организација, њему сродних по духу и усмерењу, које се налазе с њим у тесној вези и зависности од њега, као што су: теозофија, антропозофија, Хришћанска наука и Имка.

На наше дубоко сажаљење, та друштва су широко распрострањена међу нашом емиграцијом. Због тога и сматрамо својом дужношћу да одвратимо нашу руску паству од тако опасних учења и организација и позивамо сва наша духовна чеда да с њима немају никаквих додира.

Узимајући у обзир све горе изложено, Свештени Сабор је решио:

1.     Осудити масонство као учење и организацију непријатељску хришћанству и револуционарну, усмерену на рушење основа националне државности.

2.     Осудити такође и сва са масонством сродна учења и организације, теозофију, антропозофију, Хришћанску науку и ИМКА.

3.     Наложити Епархијским Преосвећенима и Начелницима Мисија да духовништву које им је подређено дају упутства неопходна за борбу с наведеним штетним учењима и организацијама и за одвраћање руске православне пастве од падања под утицај или учествовања у активности штетној по њих, посредством духовне проповеди, ван богослужбене беседе, штампе, проповедања Божијег закона у школским установама и особито кроз исповедање.

4.     Задужити пастире Цркве да питају оне који приступају исповеди да ли се састају у масонским организацијама и да ли прихаватају та учења, те ако се покаже да се састају или да их прихватају, да таквима објасне да је учешће у указаним организацијама неспојиво са звањем хришћанина члана Христове Цркве, и да су обавезни или да се неспорно одрекну масонства и њему сродних учења, или ако то не учине да неће бити удостојени Светога Причешћа, и, да ће у случају даљних непокајања бити одлучени од Свете Цркве.

Дајући вам наше архипастирске заповести које се тичу непријатеља Божијих и вашега спасења, желимо да вам укажемо на апостолска завештања: Љубазни, старајући се једнако да вам пишем за опште ваше спасеније, би ми потребно да вам пишем молећи да се борите, за праведну вјеру која је један пут дана светима И сами себе држите у љубави Божијој, чекајући милости Господа нашега Исуса Христа за живот вјечни. (Јуд. I , 3, 19 - 21).

Јер сваки који је рођен од Бога побјеђује свијет; и вјера је наша ова побједа која побиједи свијет. Ко је који свијет побјеђује осим онога који вјерује да је Исус син Божиј? Знамо да смо од Бога и сав свијет лежи у злу. А знамо да син Божиј дође, и дао нам је разум да познамо Бога истинога, и да будемо у истиноме сину његовом Исусу Христу. Ово је истини Бог и живот вјечни. ( I Јован. V, 4, 5 и 19-20). Амин.

 

Председник Архијерејскога Сабора

Руске Православне Цркве за границом Митрополит Антониј.

 

 

15/28 августа 1932. године, на дан Успенија Пресвете Богородице.

Сремски Карловци, Југославија.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Русскаја Типографија С. Т. Филонова, Нови Сад, Темеринска 25.

 

 

Погледајте ОРИГИНАЛ



1 Raison et Religion, Bruxelles, 1881, p. 170.

2 Pall-Mall Gazette, 26 apr. 1881.

3 The Gospel of Atheism, London 1882. 7,2.

4 Оффиц. отчет Конвента Вел. Востока Франции, 1912 г. стр. 270.

5 Исто, 1913. стр. 193.

6 Исто, 1922, стр 102.

7 Исто, стр. 198.

1 Revue Internationale des Societes Secretes, No 33, 1931, p. 839.

2 Исто, стр. 840.

3 Исто, стр. 774. No 30, 1931 г.

4 Congres Macon. Internationale de Paris. 1900, p. 102.

5 Журн. Акациа, новембар 1930 года, стр. 145.

6 Compte-rendu du Convent de la g. z. f. oкт. 1922 г. стр. 128.

7 Ragon, Cours philosophique et interpretatif, les imitations anciennes et modernes, 1841, стр. 318, 319, и 334.

8 Bauhutte, 1890, 119.

9 Revue Internationale des Societes Secretes No 5, mai 1929.

10 Constitution du Grand Orient de France 1901, стр. 12.

1 Bulletin Officiel de la Grande Loge de France, m. VII. Стр. 35. 1884.

2 Исто, стр. 545.

3 Papus, Martinisme et Fran-Masonnerie, стр. 65

4 Acacia, No 28, 1905 г.

5 Bulletin Officiel de la Grande Loge de France окт. 1923. г. стр . 28.

6 Исто, стр. 236,1922.

7 Отчет Конвента Вел. Ложи Франци, 1899 г.

8 Отчет Конвента, 1922 г. стр. 236.

1 Оффициалниј отчет, стр. 120.

1 Annales Maconniques Universelles, 1930, г. стр. 110.

2 Ragon. Orthodoxie Maconnique, гл. XXIII, стр. 353.