Udruženje intelektualaca “Srpska nacionalna svest” u stanju je da objavi – u originalu i prevodu – jedan danas praktično nedostupan i zaboravljen dokument: osudu slobodnog zidarstva (masonerije) od strane Sabora arhijereja Ruske pravoslavne Crkve koji su uspeli da izbegnu iz antihrišćanskoga Sovjetskog Saveza, a koji je (Sabor) održan u našoj zemlji 1932. godine. Ta osuda, zasnovana na jasnim postavkama pravoslavne teologije i filosofije, aktuelna je i u naše doba, u kome je slobodno zidarstvo – taj judaizam za intelektualce – uspelo da podvrgne svome uticaju vodeće institucije evropskih zemalja, uključujući i crkve svih veroispovesti.

 

 

CIRKULARNA POSLANICA

 

 

Sabora Arhijereja Ruske pravoslavne Crkve za granicom

Svim vernim čedima Ruske pravoslavne Crkve prebivajućim u rasejanju.

 

“Ljubazni! ne vjerujte svakome duhu, nego kušajte duhove jesu li od Boga; jer mnogi lažni proroci iziđoše na svijet.” (I Jovan. 4,1).

 

            Ako na neko vreme, to se najpre na naše vreme mogu primeniti ove svete reči ljubljenoga Hristovoga učenika i tajnoočevica Jovana.

            Naše mutno vreme je veoma oskudno prorocima, ali veoma bogato lažnim prorocima. Svet je siromašan “duhom Božijim”, ali je veoma bogat “duhom zabludelih”.

            “Stara zmija koja je đavo i sotona” (Apok. 20, 2), usadila je u ljudskim srcima mnoštvo lažnih učenja, jeresi i sekti, kojima zavodi slave u veri i neiskusne u vođenju tajni Carstva Božijega, odvraćajući ih od vere u Boga, u Hristovu Crkvu, u besmrtnost duše, u zagrobni život, u buduću nagradu i odmazdu na Božijem sudu.

            Jedno od najštetnijih i uistinu satanskih lažnih učenja u istoriji čovečanstva je masonstvo. O njemu smo i namerni po starom svešteničkom dugu da ispripovedamo pravoslavnom ruskom svetu.

            Masonstvo je tajna internacionalna svetska revolucionarna organizacija borbe protiv Boga, protiv hrišćanstva, protiv Crkve, protiv nacionalne državnosti, i posebno protiv hrišćanske državnosti.

            U toj internacionalnoj organizaciji prvo mesto po sili uticaja i značaja pripada jevrejskoj naciji, u kojoj je prisutna borba protiv Boga od dana raspeća Hrista Spasitelja. Judaizam je istorijski povezan sa masonstvom najtesnijim vezama u čitavoj žestokoj borbi sa hrišćanstvom i sa mesijanskim težnjama ka vladavini svetom.

            Masonstvo je večiti neprijatelj hrišćanstva. Ono postavlja za svoj cilj rušenje Crkve, rat sa svim religijama, rušenje osnova nacionalne hiršćanske državnosti i organizaciju revolucije u celom svetu. Poznati mason Volter je nekada rekao: “Zadavićemo hulju”- tj. religiju. Ta poznata izreka nalazi odjek svoj u masonskim krugovima i dan danas. Godine 1881. belgijski mason Fleri je pisao: “Dole Raspeti! Ti, koji evo već osamnaest vekova držiš svet pod svojim jarmom, tvoje carstvo je završeno. Nije potreban Bog.”1

            “Naš cilj nije da uspostavimo individualizam, već da izbrišemo hrišćanstvo sa lica zemlje, “2 govorila je te iste godine (1881) osnivačica Teozofskog društva Blavatska.

            “Ateist – je jedna od najslavnijih titula čovečanstva, znak odličja svetskih heroja… mučenika … spasilaca sveta. Nikakva filosofija, nikakva bogoslovija nisu donele ničeg dostojnog u porđenju s blagom vešću ateizma … Čast i slava tim prvoborcima napretka i toj početnoj avangardi armije slobode. Čast i slava onome, ko je u svojoj revnosti za čovekom zaboravio Boga,” govorila je teozofkinja Ani Bezant.3

            Istaknuti mason 33. (najvišeg) stepena – izjavio je 1912. godine: “ Vi osećate neophodnost da jednom za uvek završite s Crkvom, sa svim Crkvama.” ” Dok nam to ne uspe, mi nemožemo da produktivno radimo – ni da izgradimo bilo šta čvrsto.”4

            Godine 1913. mason Sikar de Plozol je rekao: “ Ako postoji jedan mir koji ne možemo da zaključimo, jedno razoružanje s kojim ne možemo da se složimo, onda je to jedan rat koji smo dužni da nastavimo do pobede ili do smrti, ovaj rat protiv večitih neprijatelja masonstva i republike, neprijatelja slobode savesti, neprijatelja razuma, nauke i ljudske pravednosti i ti neprijatelji su svi dogmati sve Crkve.”5

            Nešto kasnije, na opštem Konventu čuo se i ovakav govor:

“Razrušićemo ovaj simbol užasa i mržnje – to žarište svetskog zlodela i obnovićemo našu večnu borbu. Zadavićemo hulju.“6 “Vodićemo rat sa svim religijama, jer su one pravi neprijatelji čovečanstva.”7 Belgijski mason Kok izjavio je na međunarodnom masonskom kongresu u Parizu: “Ono što moramo da srušimo to su religija, dogme”1 i dalje: “Putem propagande, pa čak i administrativnih mera, mi ćemo doći dotle da možemo uništiti religiju.”2 Španski mason – revolucionar Francisko Ferero u svom katehizisu za svetovne škole piše: ”Bog je samo dečija koncepcija izazvana osećanjem straha”.3  “Nije dovoljno da pobedimo uticaj duhovništva i da lišimo Crkvu autoriteta… Neophodno je da srušimo baš religiju”, zaključuje masonski Kongres 1990. Godine.4 “Borba između Crkve i masonstva je borba ne na život, već na smrt”, izjavio je na tom Kongresu belgijski veliki majstor Coerg. Značajne su sledeće reči masonskih delatnika: “Setimo se da su hrišćanstvo i masonstvo nepomirljivi, prići jednome znači raskinuti sa drugim. U tom slučaju mason ima jednu obavezu – treba hrabro sići u arenu borbe i boriti se”.5 “Radićemo, prešćemo veštim i opreznim rukama taj pokrov koji će jednog divnog dana prekriti sve religije i tada ćemo učestvovati u rušenju u celom svetu klerikalizma i sujeverja koje od njega potiče”, govori član Konventa Velike Lože Francuske.6 Sličnih izražavanja mogli bi smo da navedemo koliko hoćete pošto se nijedan masonski skup ne održava bez napada na religiju.

Treba primeti da masonstvo u svojim ritualima, posvećivanjima i simbolici nosi izrazito bogohulan karakter. Tako, na primer, loža 18. stepena (Rozenkrojcerska) ukrašena je prikazivanjem Golgote. Na krstu je nacrtana ruža na kojoj je napisan tajanstveni jevrejski natpis: I. N. R. I. Zasedanje lože otvara se onog časa kada se razdere na dvoje crkveni zastor. Ceremonija se završava svetogrdnom reprodukcijom tajne večere.7 Neki masoni predstavljaju se kao sotonini služitelji: “Mi masoni, kaže stari majstor Broklin lože – Lesing, pripadamo rodu Lucifera”. “Trougao umesto krsta. Loža umesto Crkve”.8 Dakako, postojanje takvih svetogrdnih rituala masoni kriju, no ne manje oni se praktikuju na vrhovima nekih masonskih loža.9

            Ako u tajnom masnoskom programu na prvom mestu stoji borba sa religijom, onda na drugom mestu stoji borba sa državnošću i presvega sa hrišćanskom državnošću, koje je istorijski ovaploćeno u monarhističkom uređenju.

            Masoni se često odriču toga, ističući poseban član svog Ctatuta, koji “zabranjuje bilo kakvu debatu povodom delovanja građana, vlasti i bilo koje masonsko mešanje u borbu politi10čkih strana.” Ali kao i mnogi drugi ti članovi statuta masonskih loža služe samo da bi se lakše obmanjivali neupućeni ljudi. Tako, na zasedanju 12. aprila 1884. godine, Velika Loža Francuske je rešila: “Menja se zbog nepotrebnosti tačka konstitucije po kojoj se Velika Loža odriče od razmatranja političkih pitanja”,1 ali u zvaničnom biltenu Velikog Istoka Francuske za 1886. godinu čitamo: “jedno vreme postojalo je ne samo pravilo, već i prosta formalnost da se izjavljuje kako se masonostvo ne bavi, ni pitanjima religije, ni pitanjima politike. Pod pritiscima policijskih zakona mi smo bili prinuđeni da skrivamo ono što je naš jedini zadatak.”2 No ne manje je sačuvan u zvaničnim statutima član ustava koji zabranjuje mešanje u politiku. Iz ovoga se zaključuje koliko može da se veruje zvaničnim statutima masonskih loža. U nizu radova autoritativnih istoričara potvrđuje se da je u svim revolucijama 18, 19. i 20. veka masonstvo uzimalo najživlje učešće i imalo veliki uticaj. Masonska izdanja i dan danas podržavaju to i ponose se time. Više puta su ocenjivali da je revolucionarna deviza “sloboda, jednakost, bratstvo” deviza masonstva. Mason i kabalista Papus tvrdi da je “revolucija u suštini primena ustava masonskih loža na društvo”.3 Rusku revoluciju od 1905. godine jedan masonski časopis je pozdravio rečima: “Svi republikanci, a posebno masoni, treba da izraze najtoplije želje za najskoriji trijumf ruske revolucije.”4 Ali to je već prošlost. A šta masoni govore sada? Godine 1923, na jednom zasedanju lože grada Anže bilo je rečeno: “Masonstvo, koje je igralo prvenstvenu ulogu 1789. g, treba da bude gotovo da istakne kadrove za revoluciju, uvek moguću.”5 “Braćo, čitamo u drugim brojevima tog istog oficijelnog biltena, dozvolite mi da izrazim i nadu da će masonstvo, kome istorija duguje nacionalne revolucije, znati da izvede i zamašniju revoluciju – internacionalnu.”6

            Treba istaći da masoni uvek poistovećuju bezbožnu i komunizam ne gnušajući se čak ni saveza sa komunistima, prikrivajući se istom devizom: “sloboda, jednakost i bratstvo”. Predsednik Velikog Istoka Desmon daje ovakvo određenje republike:”Za mene republika znači: antiklerikalizam, antimilitarizam, socijalizam.”7 “Samo blagodareći savezu levih snaga, loža će biti glavna ćelija, mi ćemo trijumfovati, govori se u saopštenju pomenutoga Konventa; mi treba da grupišemo sve republikance, pa čak i u savezu sa komunistima da izradimo program.”8

            Na taj način, masoni sami potvrđuju vezu sa komunistima i sa rušiocima naše domovine. Pod znakom masonske zvezde rade sve tamne sile koje ruše nacionalne hrišćanske države. Masonska ruka je učestvovala i u rušenju Rusije. Svi principi, svi metodi koje boljševici primenjuju za razaranje Rusije, vrlo su bliski masonskim. Petnaestogidišnja posmatranja rušenja naše domovine očigledno su pokazala čitavom svetu kako učenici tačno podražavaju svoje učitelje i kako su porobljivači ruskog naroda verni programu masonskih loža u borbi s Bogom, s Crkvom, s hrišćanskim moralom, s porodicom, s hrišćanskom državom, hrišćanskom kulturom, i svim onim što je sazdalo i ovekovečilo našu domovinu.

No ne možemo a da ne primetimo i to da naš težak crkveni raskol ima za svoj prvi uzrok upravo to isto razorno masonstvo s njegovim raznovrsnim organizacijama i aktvistima, koji su prodrli u crkvene ustanove u cilju rastrojstva i razlaganja crkvenoga života. Navukavši na sebe plašt revnitelja pravoslavlja i hrišćanskog prosvećenja, oni su s neizrecivim lukavstvom i licemerjem pomoću novca i štampe sablažnjavali lakoverne i neupućene ljude, zaražujući ih otrovom modernizma i odvlačeći ih od istinske Hristove Crkve. Ruska emigracija je silno zatrovana masonstvom.

            Obično su ruski masoni nastojali da se ograde od svetskoga masonstva, ističući da ruske lože nemaju ničega zajedničkog sa ložama drugih zemalja. Ali, takve izjave ne odgovaraju istini. Masonstvo ima određenu organizaciju. Posebne masonske lože na čijem se čelu nalaze predsenici, ujedinjuju se u federaciju na čijem se čelu nalazi upravni organ ili savet. Svake godine centralni organ saziva opšti sabor sastavljen od svih predstavnika loža date federacije, pri čemu se ti predstavnici biraju od strane loža istovremeno sa ostalim nosiocima dužnosti. Na taj način, nijedan mason ne može da ne zna kojoj federaciji njegova loža pripada. Ruske lože su razbacane po mnogim zemljama i nose karakteristične nazive: Astreja, Severna svetlost, Jupiter, Hermes, i dr. Nijedan ruski mason ne može da tvrdi da nema ničeg zajedničkog sa bezbožnim masonstvom drugih zemalja. Godine 1923. istaknuti ruski mason Kuzmin-Karavajev izjavio je u Konventu Velike Lože Francuske: “Svi mi ruski emigranti, vaši smo učenici; vaspitavamo se kako da postanemo dobri masoni da bi smo mogli da ostvarimo masonsku devizu: sloboda, jednakost i bratstvo.”1

            Izjava, da je rusko masonstvo u instranstvu neka posebna i nezavisna organizacija, sadrži u sebi neistinu.

            Masonstvo je jedinstveno bez obzira na izvesnu razliku rituala čak i bez obzira na neko, pravo rečeno, prividno neslaganje. Veoma često čuju se glasovi da navodno postoji “dobro” i “loše” masonstvo, ali u govorima i pismima vidnih masona mi stalno susrećemo ukazivanja na jedinstvo svetskog masonstva, bez obzira na tobožnje nesloge. (U osnovi svih masonskih statuta nalazi se takozvana Andersonova konstitucija.) Brat Kolson piše u Svetskim masonskim analima: “Nema stranaca pod našim stubovima (tj. u ložama). Braća svih nacija kod svojih su kuća u svim ložama.”1 Opštepriznati masonski autoritet brat Ragon izjavljuje: “Osnovna karakteristika masonstva je internacionalnost. Masonstvo je jedinstveno i svaki ritual ili nacija koji odstupaju od tog principa, lutaju i udaljavaju se od masonskog puta… Mi ne razumemo sadašnje masonstvo koje bi moglo da se zove englesko, škotsko, francusko, američko i t. sl. Postoji li engleska, škotska, francuska matematika? Ne, postoji samo matematika i takođe samo masonstvo. Neko osobenosti u ritualima, ceremonijama i formama prijema su nedovoljni da bi masonstvo nacionalizovali, suprotno njegovim težnjama ka internacionalnosti.”2 Masonstvo je jedinstveno, i nesložnost među različitim ritualima – samo je predstava za široku javnost. Pripadnost određenome ritualu ne isključuje određenoga “brata” od nekog drugog, koji pripada navodno neprijateljskom ritualu. Svaki mason višeg stepena ovladava i trima prvim stepenima i u svojstvu majstora je punopravan član svake lože zemljine kugle. Svaki mason bez obzira kojoj federaciji pripadao dužan je da snosi potupunu odgovornost za tu antihrišćansku i antidržavnu rabotu koju vodi jedinstveni svetski masonski red, i onaj ko se skriva od te odgovornosti iza nacionalnih ili ritualnih etiketa, ili obmanjuje sam sebe ili dopušta saznajnu neistinu.

            Ukazavši na štetnu delatnost masonstva, ne možemo a da ne spomenemo toliko pogubnih učenja i organizacija, njemu srodnih po duhu i usmerenju, koje se nalaze s njim u tesnoj vezi i zavisnosti od njega, kao što su: teozofija, antropozofija, “Hrišćanska nauka” i Imka.

            Na naše duboko sažaljenje, ta društva su široko rasprostranjena među našom emigracijom. Zbog toga i smatramo svojom dužnošću da odvratimo našu rusku pastvu od tako opasnih učenja i organizacija i pozivamo sva naša duhovna čeda da s njima nemaju nikakvih dodira.

            Uzimajući u obzir sve gore izloženo, Svešteni Sabor je rešio:

1.     Osuditi masonstvo kao učenje i organizaciju neprijateljsku hrišćanstvu i revolucionarnu, usmerenu na rušenje osnova nacionalne državnosti.

2.     Osuditi takođe i sva sa masonstvom srodna učenja i organizacije, teozofiju, antropozofiju, “Hrišćansku nauku” i IMKA.

3.     Naložiti Eparhijskim Preosvećenima i Načelnicima Misija da duhovništvu koje im je podređeno daju uputstva neophodna za borbu s navedenim štetnim učenjima i organizacijama i za odvraćanje ruske pravoslavne pastve od padanja pod uticaj ili učestvovanja u aktivnosti štetnoj po njih, posredstvom duhovne propovedi, van bogoslužbene besede, štampe, propovedanja Božijeg zakona u školskim ustanovama i osobito kroz ispovedanje.

4.     Zadužiti pastire Crkve da pitaju one koji pristupaju ispovedi da li se sastaju u masonskim organizacijama i da li prihavataju ta učenja, te ako se pokaže da se sastaju ili da ih prihvataju, da takvima objasne da je učešće u ukazanim organizacijama nespojivo sa zvanjem hrišćanina – člana Hristove Crkve, i da su obavezni ili da se nesporno odreknu masonstva i njemu srodnih učenja, ili ako to ne učine da neće biti udostojeni Svetoga Pričešća, i, da će u slučaju daljnih nepokajanja biti odlučeni od Svete Crkve.

Dajući vam naše arhipastirske zapovesti koje se tiču neprijatelja Božijih i vašega spasenja, želimo da vam ukažemo na apostolska zaveštanja: “Ljubazni, starajući se jednako da vam pišem za opšte vaše spasenije, bi mi potrebno da vam pišem moleći da se borite, za pravednu vjeru koja je jedan put dana svetima… I sami sebe držite u ljubavi Božijoj, čekajući milosti Gospoda našega Isusa Hrista za život vječni.” (Jud. I , 3, 19 - 21).

            “ Jer svaki koji je rođen od Boga pobjeđuje svijet; i vjera je naša ova pobjeda koja pobijedi svijet. Ko je koji svijet pobjeđuje osim onoga koji vjeruje da je Isus sin Božij?… Znamo da smo od Boga i sav svijet leži u zlu. A znamo da sin Božij dođe, i dao nam je razum da poznamo Boga istinoga, i da budemo u istinome sinu njegovom Isusu Hristu. Ovo je istini Bog i život vječni.” ( I Jovan. V, 4, 5 i 19-20). Amin.

 

                        Predsednik Arhijerejskoga Sabora

                                                Ruske Pravoslavne Crkve za granicom                                                                                                                       Mitropolit Antonij.

 

 

15/28 avgusta 1932. godine, na dan Uspenija Presvete Bogorodice.

                        Sremski Karlovci, Jugoslavija.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Russkaja Tipografija S. T. Filonova, Novi Sad, Temerinska 25.

 

Pogledajete ORIGINAL



1 Raison et Religion, Bruxelles, 1881, p. 170.

2 Pall-Mall Gazette, 26 apr. 1881.

3 The Gospel of Atheism, London 1882. 7,2.

4 Offic. otčet Konventa Vel. Vostoka Francii, 1912 g. str. 270.

5 Isto, 1913. str. 193.

6  Isto, 1922, str 102.

7 Isto, str. 198.

1 Revue Internationale des Societes Secretes, No 33, 1931, p. 839.

2 Isto, str. 840.

3 Isto, str. 774. No 30, 1931 g.

4 Congres Macon. Internationale de Paris. 1900, p. 102.

5 Žurn. “Akacia”,  novembar 1930 goda, str. 145.

6 Compte-rendu du Convent de la g. z. f. okt. 1922 g. str. 128.

7 Ragon, Cours philosophique et interpretatif, les imitations anciennes et modernes, 1841, str. 318, 319, i 334.

8 Bauhutte, 1890, 119.

9 Revue Internationale des Societes Secretes No 5,  mai 1929.

10 Constitution du Grand Orient de France 1901, str. 12.

1 Bulletin Officiel de la Grande Loge de France, m. VII.  Str. 35. 1884.

2 Isto, str. 545.

3 Papus, Martinisme et Fran-Masonnerie, str. 65

4 Acacia, No 28, 1905 g.

5 Bulletin Officiel de la Grande Loge de France okt. 1923. g. str . 28.

6 Isto, str. 236,1922.

7 Otčet Konventa Vel. Loži Franci, 1899 g.

8 Otčet Konventa, 1922 g. str. 236.

1 Officialnij otčet, str. 120.

1 Annales Maconniques Universelles, 1930, g. str. 110.

2 Ragon. Orthodoxie Maconnique, gl. XXIII, str. 353.