Decu nam uništavaju

Nemoc mi razara dušu. Davi me beda bezumlja. Za silnike nema svetinja. One belosvetske i ove naše. Sluge Sotonine.
Naši vlastodršci lupaju glavu KAKO DA PROMENE KARAKTER NARODA. To im je jedan od najvažnijih zadataka. Premijer ne kaže ko je postavio taj zadatak. Ne kaže kako se može menjati nešto cega nema.
Nauka kaže da narod nema karaktera, ako ne narede. Pojedinci imaju karakter. Naucnici tvrde da je karakter skoro nepromenljiv. Ako mocnici drugacije ne odrede.
Da to nije naivna prica pokazuje naš ministar prosvete. Po svemu sudeci on ima zadatak da menja karakter dece. Što deciji karakter nije formiran, nije važno. Naprotiv. Citava horda placenika cini sve da formira karakter dece. Pošto priroda to ne zna. Ne znaju ni roditelji ni nastavnici ni profesori.
Ministar Kneževic ovako govori deco: «Pravimo školu po meri deteta. Dosta mi je tih nastavnika! Vi ce te ocenjivati nastavnike, a ne oni vas! Vi ste centar sveta!»
Tako treba. Sve prevrnuti.
Na decijim TV kanalima se «bore» za decija prava. «Svako dete ima pravo na svoje ime» Shvatate li dubinu ovog pitanja? «Svako dete ima pravo da misli.» Neznam kako ce im to obezbediti. Jadna deca.
U jednom spotu, roditelj ili nastavnik, igraju se svojim detetom kao sa lutkom. Kanapima mu pokrecu noge i ruke. I zmaja su vezali. Onda se dete otkine. Novo dete oslobadja i zmaja, uzjaši ga i odleti. Sta zna dete šta je zmaj? Zar je važno što dete ne zna kako se ala zauzdava. Nije važno što ne zna kuda ce sa alom. Aždaja zna.
Letnji kampovi su «novi» izum. Gospodin Soroš placa. Naši psiholozi i drugi strucnjaci rade. Pomažu ministru. Uce decu kako se aždaje jašu. Jadna deca. Ne znam šta rade roditelji. Ne znam šta radi SANU. Ne znam šta rade udruženja psihologa, pedagoga, prosvetnih radnika, psihjijatara.
Samo kuka sveti Sinod Srpske pravoslavne crkve. Jedino se On bori za nevine decije duše. Neki od vlastodržaca rece da to nije njihov posao. O tome brine gospodin Soroš, ministar i slicna bratija.
Gospoda iz novog poredka nam ne rekoše kako može da govori dete koje nije jezik naucilo.
Vekovima, hiljadama godina ljudi su pratili razvoj deteta. Saznali su da dete pocinje da saznaje svemocni seks tek kad njegov sistem za tu funkciju sazri.
Dete ima svoj sistem kodiranja. Dok se odredjeni fajl ne otvori, sve je uzaludno. Silnici to ne znaju. Oni sve mogu. što reme sazrevanje, nije važno. Deca su ionako nezrela. Oni samo pomažu da nezrela i ostanu. Zrele kruške opadaju. Bolje je da nikada ne sazriju.
Nezreli ljudi su napeti, nesigurni, nervozni, agresivni. Oni moraju da smanje svoju napetost koja ih razapinje. Zato im koriste: duvan, alkohol, droge, kradje, tuce.
Tako naši strucnjaci sprecavaju sazrevanje dece i otvaraju nova radna mesta za ogroman broj psihologa, psihijatara, socijalnih radnika, pravnika, sudija, cuvara zatvora.
Sta ciniti?
Nauciti premijere i ministre da ne rade ono što ne znaju, nego samo ono što im je narod odobrio.
Nastavnici i profesori se moraju izboriti da drugi, narocito ministri, poštuju njihov rad i njihovu struku. Oni koji se budu drugacije ponašali, moraju otici. MORAJU. Demokratija daje jedno veoma jako oružje, ako umemo da ga koristimo - štrajkove.
Letnji kampovi se mogu dosta jednostavno rešiti: da roditelji ne daju svoju decu da ih drže kao zamorcice. NE SLAVI DECU U KAMPOVE.
Crtace i druge šarene laže roditelji treba da stave pod svoju kontrolu. Na kraju, ono što je najvažnije: VOLITE SVOJU DECU. Pružite im punu ljubav, ali ne i maženje.
Ucite decu onom što znate. Ucite ih, pre svega, svojim iskustvima i iskustvima predaka. Ucite ih da sve rade. Svaki posao je castan ako se pošteno radi. Ko nauci da trpi, istrajace. Ako ih vi ne naucite da trpe dok su mladi, naucice ih drugi kad se više ne budu mogli savijati, pa ce ih slomiti.
Ono što moderne sveznalice rade sa decom nije samo štetno.To je svojevrstan zlocin protiv covecnosti.
Naše nije samo da to sprecimo nego i da svojoj deci pružimo ljubav, radne navike i vaspitanje dostojno ljudskog bica.
Iako je u podizanju dece najznacajnija uloga porodice, svoju ulogu ima i struka: prosvetni radnici, psiholozi (ne kao u kampovima), psihijatri, sociolozi, pedagozi.
Ne trpite poniženja mocnika jer cete puci.
Borite se za decu. Ucite ih onom što su dali iskustvo i zdrav razum.

Prof. Dr Stanislav Nikic
neuropsihijatar