Децу нам уништавају

 

Немоћ ми разара душу. Дави ме беда безумља. За силнике нема светиња. За оне белосветске и ове наше. Слуге Сотонине.

Наши властодршци лупају главу КАКО ДА ПРОМЕНЕ КАРАКТЕР НАРОДА. То им је један од најважнијих задатака. Премијер не каже ко је поставио тај задатак. Не каже како се може мењати нешто чега нема.

Наука каже да народ нема карактера, ако не нареде. Појединци имају карактер. Научници тврде да је карактер скоро непромењљив. Ако моћници другачије не одреде.

Да то није наивна прича показује наш министар просвете. По свему судећи он има задатак да мења карактер деце. Што дечији карактер није формиран није важно. Напротив. Читава хорда плаћеника чини све да формира карактер деце. Пошто природа то не зна. Не знају ни родитељи, ни наставници, ни професори.

Министар Кнежевић овако говори деци: "Правимо школу по мери детета. Доста ми је тих наставника! Ви ћете оцењивати наставнике, а не они вас! Ви сте центар света!"

Тако треба. Све преврнути.

На дечијим ТВ каналима се "боре" за дечија права. "Свако дете има право на своје име". Схватате ли дубину овог питања. "Свако дете има право да мисли". Не знам како ће им то обезбедити. Јадна деца.

У једном споту, родитељ или наставник, играју се са својим дететом као са лутком. Канапима му покрећу руке и ноге. И змаја су везали. Онда се дете откине.Ново дете ослобађа и змаја, узјаши га и одлети. Шта зна дете шта је змај? Зар је важно што дете не зна како се ала зауздава? Није важно што не зна куда ће са алом. Аждаја зна.

Летњи кампови су "нови" изум. Господин Сорош плаћа. Наши психолози и други стручњаци раде. Помажу министру. Уче децу како се аждаје јашу. Јадна деца. Не знам шта раде родитељи. Не знам шта ради САНУ. Не знам шта раде удружења психолога, педагога, просветних радника, психијатара.

Само кука свети Синод Српске православне цркве. Једино се Он бори за невине дечије душе. Неки од властодржаца рече да то није њихов посао. О томе брине господин Сорош, министар и слична братија.

Господа из новог поретка нам не рекоше како може да говори дете које није језик научило.

Вековима, хиљадама година људи су пратили развој детета. Сазнали су да дете почиње да сазнаје свемоћни секс тек кад његов систем за ту функцију сазри.

Дете има свој систем кодирања. Док се одређени фајл не отвори, све је узалудно. Силници то не знају. Они све могу. Што ремете сазревање, није важно. Деца су ионако незрела. Они само помажу да незрела и остану. Зреле крушке опадају. Боље је да никада не сазрију.

Незрели људи су напети, несигурни, нервозни, агресивни. Они морају да смање своју напетост која их разапиње. Зато им користе: дуван, алкохол, дроге, крађе, туче.

Тако наши стручњаци спречавају сазревање деце и отварају радна места за огроман број психолога, психијатара, социјалних радника, правника, судија, чувара затвора.

Шта чинити?

Научити премијере и министре да не раде оно што не знају, него само оно што им је народ одобрио.

Наставници и професори се морају изборити да други, нарочито министри, поштују њихов рад и њихову струку. Они који се буду другачије понашали морају отићи. МОРАЈУ. Демократија даје једно веома јако оружје, ако умемо да га користимо - штрајкове.

Летњи кампови се могу доста једноставно решити: да родитељи не дају своју децу да их користе као заморчиће. НЕ СЛАТИ ДЕЦУ У КАМПОВЕ.

Цртаће и друге шарене лаже родитељи треба да ставе под своју контролу.

На крају оно што је најважније: ВОЛИТЕ СВОЈУ ДЕЦУ. Пружите им пуну љубав, али не и мажење.

Учите децу оном што знате.Учите их, пре свега, својим искуствима и искуствима предака. Учите их да све раде. Сваки посао је частан ако се поштено ради. Ко научи да трпи истрајаће. Ако их ви не научите да трпе док су млади, научиће их други кад се више не буду могли савијати, па ће их сломити.

Оно што модерне свезналице раде са децом није само штетно. То је својеврстан злочин против човечности. Није наше само да то спречимо, него и да својој деци пружимо љубав, радне навике и васпитање достојно људског бића.

Иако је у подизању деце најзначајнија улога породице, своју улогу има и струка: просветни радници, психолози (не као у камповима), психијатри, социолози, педагози.

Не трпите понижења моћника, јер ћете пући.

Борите се за децу. Учите их оном што су дали искуство и здрав разум.

 

Проф. др Станислав Никић

Неуропсихијатар