EUTANAZIJA

 

Po definiciji eutanazija predstavlja namerno prekidanje života osobe čiji se život smatra nedostojnim življenja. Ona može biti učinjena aktivno postupkom prekida nečijeg života ili pasivno nepružanjem potrebne profesionalne pomoći. U svakom slučaju radi se se o svesnom i namernom prekidanju ljudskog života odnosno o ubistvu. Ukoliko se eutanazija nekada legalizuje mogla bi da dovede do masovnog istrebljenja čitavih kategorija ljudi koji se u normalnim okolnostima ne bi smatrali pacijentima odn. bolesnim ljudima. Na kraju krajeva relativno je šta ko smatra životom nedostojnim življenja.

 

Eutanazija može biti:

  1. voljna eutanazija kada sama osoba koja želi eutanaziju smatra da je njen život nedostojan življenja
  2. nevoljna eutanazija kada osoba nije u stanju da odluči sama da li želi eutanaziju ili ne.
  3. eutanazija protiv nečije volje kada se volja osobe uopšte ne uzima u obzir.

 

Treba napraviti razliku između eutanazije i asistiranog samoubistva. Eutanazija predstavlja akt prekidanja nečijeg života od strane lekara, a asistirano samoubistvo je kada lekar obezbeđuje sredstvo kojim će osoba sama izvršiti samoubistvo. U prvom slučaju uloga lekara aktivna, a u drugom je pasivna. Sa aspekta pravoslavnog hrišćanstva eutanazija je potpuno neprihvatljiv postupak. Gospod je stvorio čoveka po svome obličju. Telo čoveka je hram Duha Svetoga, te svaki atak na život čoveka predstavlja i atak na samog Boga. Zagovornici legalizacije eutanazije obično nalaze opravdanje za svoj stav u postojanju terminalnih bolesnika, no istina je da se danas u eri savremene medicine bolovi mogu eliminisati lekovima i hirurškim metodama. Svaki čovek ima prava na život ma kakav taj život bio. Uostalom u medicini su poznati slučajevi iznenadnog neobjašnjivog potpunog izlečenja ljudi koji su bili u terminalnoj fazi malignih oboljenja. Dokle god čovek živi ima nade za izlečenje.

Pravoslavlje nas uči da svako nosi svoj Krst i da se moramo pokoravati volji Božjoj ma kakva ona bila.

Eutanazija je produkt savremenog obezboženog čoveka koji nastoji da napravi čistku svih onih osoba koje žive u globalnom društvu a zbog svojih psihofizičkih nedostataka nisu u stanju da doprinesu bogaćenju i sticanju vojne, političke i ekonomske moći. Obezbožen, gordeljiv savremeni čovek nije u stanju da shvati da čovek ne daje život te ga zato ne može ni uzeti.

Postavlja se pitanje dokle treba ići u nastojanju da se spase nečiji život?- Mora se učiniti sve što je u moći lekara da se život spase i produži. Nijedan čovek bio on lekar ili ne, ne sme na bilo koji način da ubrzava nečiju smrt a dužan je da ukaže pomoć bolesniku u meri svojih mogućnosti dokle god to ima smisla sa medicinskog i pravoslavnog aspekta. Važno je da odluka o nastanku i prestanku života bude prepuštena Bogu.

 

Dr. Jelena Đorđević