ЗАШТО ВЛАДА УБИЈА ЕИ

 

 

Да је чаробни опит глобализације постао најбољи начин усмрћивања националне индустрије сведочи и судбина нишке Електронске индустрије, која је била неспорни технолошки српски бренд у свету. За чији интерес и по чијем налогу влада Србије врши детронизацију најугледнијег индустријског гиганта тешко да ћемо икада сазнати али није тешко закључити да је несхватљиво да производни погони фабрике ЕИ стоје у име магловите и усрећитељске приватизације. Овај кажњив ниво неодговорности само потврђује правило: не бирати средства да се умртви значај националних институција.

 

Зар треба подсећати да је ЕИ у пола века постојања произвела 6 милиона телевизијских апарата, између осталог извозећи их у престижне европске индустријске земље, Немачку и Француску. У почетку црно-бели а од 1972. године и телевизори у боји нису имали такмаца на југословенском тржишту, па испада да се због диригованог распада Југославије синхронизовано догодио и дириговани распад ЕИ. Или податак да је са производних трака ЕИ месечно излазило 20000 телевизијских апарата даје одговор зашто су производне хале архивирале политичке але.

 

Изгледа да транзициони речник технологије не подразумева само сатанизацију жртве, завођење ембарга, бомбардовање и рушење националног банкарског система - већ перманентно сатирање сваког трага о успешности националне индустрије. Тако је у 7 година програмираног чекања на приватизацију - река од више хиљада поносних радника ЕИ отпремљена у егзистенцијални понор, па сада симболичних 45 радника погона "ЕИ телевизије" своје минималне дохотке остварује од издавања магацина. Некадашња менза Електронске Индустрије сада је позната кафана, специјализована за организацију свадбених весеља, а просторије овог гиганта користи и Интернационални Универзитет у Новом Пазару Департман у Нишу за организовање наставе.

 

Ова смишљена транзициона душегупка не би била потпуна и успешна да се влада није потрудила да у први план стави неликвидност пословања, застарелу технологију и немоћ колективне српске привреде да буде конкурент на светском тржишту. ЕИ је у ствари крив што је био жив, те ће васкрснути, у новим условима приватизације, тек кад дефинитивно умре.

 

Међутим, пре но што нишку Електронску индустрију стави у архив, властодржачка камарила мора да одговори зашто се бави политиком заустављања производње и прећутаном техником и зашто у први план није ставила чињенице:

 

ЕИ је производио лампе за Bundeswehr и био појам врхунског квалитета попут Телефункен и Сименса. ЕИ лампе ECC81, 82, 83, 88, KT-90 су уграђиване у аудио опрему врхунских произвођача (McIntosh, VTL, Jadis) и биле лампе избора за професионале музичаре. ЕИ лампе су један од ретких производа Made in Serbia које су биле у светском врху, па су ваљда зато Кинези почели да копирају лампу KT-90.

 

ЕИ је производила и веома квалитетне рендген апарате, рачунаре, индустријску електронику, војну електронику, па чак и црне кутије за авионе!

 

Коначно, "влада стручњака" мора да објасни зашто је важније претварање Србије у седам статистичких региона уместо улагања у потенцијалне привредне лидерске ресурсе или у подстицање регионалног развоја стварањем слободних економских зона. Пример нишке Електронске индустрије, несумњиво, сведочи да влада концентрисано води политику умртвљивања уместо оживљавања и подстицања економског раста српске привреде, коју је исти центар моћи који ју је девастирао осудио и на смрт. Удружење интелектуалаца "Српска национална свест" не разуме и не оправдава, такву логику бављења народним пословима.