ISTINA O SRPSKOJ ĆIRILICI

 

Srpska ćirilica kao i ostala obeležja srpskog nacionalnog identiteta ozbiljno je ugrožena. Sve su glasniji povici takozvanih „modernih Srba“ da je ćirilica staromodna i primitivna, te Srbi malo po malo počeše da se stide svog pisma i da ga sve više zamenjuju latinicom. Averzija prema Srbima koji se zalažu za očuvanje ćirilice, toliko je velika da ih „mondijalisti“ čak nazivaju i fašistima samo zato što svoj maternji jezik pišu sopstvenim pismom.

Latinično pismo je sastavio Ljudevit Gaj specijalno za potrebe Hrvata. Vuk Stefanović Karadžić i Đura Daničić savetovali su Hrvate kako da usavrše gajevsku latinicu ali su Hrvati prihvatili tek krajem 19.veka od Đure Daničića slovo đ umesto Gajevog dvoznaka dj. To jedno slovo svakako nije razlog da se Srbi odreknu svog ćiriličnog pisma i zamene ga hrvatskom latinicom.

Ima onih koji misle da ćirilica i latinica treba da postoje u srpskom jeziku kao dva ravnopravna pisma. U suštini za svaki jezik može se izmisliti veliki broj pisama ali to je besmisleno i apsolutno nepotrebno. U svetu nema naroda koji je u svoj jezik uveo više ravnopravnih pisama. Postojanje dva pisma samo dovodi do podele srpskog naroda na novoj osnovi - na latiničare i ćiriličare što stvara netrpeljivost među njima.

Vera i pismo su neraskidivo povezani. Ćirilica je vezana za pravoslavlje, latinica za rimokatolicizam, a glagoljica je bila vezana za pagansku veru. Latinski biskupi su za vreme sinoda u Saloni proglasili bukvicu đavoljim izumom i zabranili njenu upotrebu pod pretnjom isključenja. Hrvatska, Češka i Poljska napustile su ćirilicu i svuda je počela borba između ćirilice i latinice kao i borba između dve crkve kroz vekove. Svaki put kada su se Srbi odrekli svoje pravoslavne vere, odricali su se istovremeno i svog ćiriličnog pisma.

Mogu se čuti povici i da ćirilica nije zgodna za rad na računaru. Naprotiv ona je kompatibilna s novim informatičkim tehnologijama.

Oni koji se zalažu za „evropsku Srbiju“ tvrde kako ne možemo u Evropu i svet bez latinice, i kako se moramo odreći ćirilice. To je naravno zabluda - ne postoji jedna „svetska latinica“ nego nemačka, engleska, španska, danska francuska i druge latinice kao što postoje razne vrste ćirilica kao što su srpska, ruska, ukrainska i td. Danas su neki jezici u većoj upotrebi u svetu kao na primer engleski, ali on ne koristi hrvatsku latinicu već engleski tip latinice.

Istiskivanje ćirilice od strane latinice se može sprečiti sledećim merama:

1.      doslednim sprovođenjem odredaba Ustava i Zakona o službenoj i javnoj upotrebi jezika i pisma.

2.      sprovođenjem jezika Srba na izvorno srpsko pismo – srpsku ćirilicu kroz uobičajeno ponašanje u kome je pravilo: jedan jezik-jedno pismo-jedna država. To je jedini način da Srbi sačuvaju svoje pismo a samim tim i svoje dostojanstvo i nacionalni identitet.

 

 

Dr. Jelena Đorđević