ИНТЕРВЈУ ПРОФ. ДР МИЛАНА ПЕТРОВИЋА ЧАСОПИСУ "ГЕОПОЛИТИКА"


Питање: Професоре Петровићу, изазвали сте мали шок у јавности када сте изнели податак да Влада Републике Србије намерава да прода странцима Власинско језеро. Како сте дошли до те информације и о чему се заправо ради?

Одговор: Поред тога што сам професор Правног факултета Универзитета у Нишу, ја сам и председник Удружења интелектуалаца "Српска национална свест". То Удружење, о коме бисмо касније још говорили, има своје пријатеље и у иностранству. Од њих смо добили податак да је Влада Србије ставила на такозвани "тендер", то јест понудила непознатом купцу, Власинско језеро са деловима ширег подручја Власине за цену од 770 милиона евра. Пошто се за воду у Србији нарочито интересују Немци, очигледно је да би се као купац највероватније појавило неко немачко предузеће.

Питање: Зашто је Власинско језеро тако интересантно Немцима? Какав је квалитет воде, каква је вредност и значај Власине за југоисточну Србију?

Одговор: Србија спада међу ретке земље на свету која располаже апсолутно чистом водом за пиће. Познато је да ће таква вода у будућности бити скупља од злата. Зато није никакво чудо што се за власинску воду, која је изузетног квалитета и које има јако много, занимају управо Немци, који су и богати и који дугорочно планирају своје потребе. Немачка је уједно и велики произвођач квалитетнога пива, па им је и за пиво потребна најбоља вода. Но у игри могу бити и геостратегијски разлози јер је власински регион природни бастион за случај напада из Бугарске.

Питање: Говори се да су Немци већ купили изворе из којих се Ниш снабдева водом за пиће. Да ли ћемо укоро куповати сопствену воду? Јесу ли још неки водни ресурси угоржени?


Одговор: Ниш је један од ретких већих градова који воду за пиће добија из чистих планинских извора. Чуо сам од поузданих особа да су Немци на те изворе већ ставили своје водомере, с тим што су се обавезали да поправе базене у којима се сакупља нечиста нишавска река, тако да би, када се та погодба реализује, изворска вода текла у Немачку, а Нишлије пиле многоструко загађену воду из реке Нишаве. Градска власт, која је у рукама истих оних политичких снага које владају Србијом, све то крије "као змија ноге", тако да ни већина радника Нишког водовода не зна "шта се иза брда ваља". Ваша бојазан да би смо ускоро могли да купујемо сопствену воду за пиће сасвим је дакле основана. Што се тиче других градова и локалитета, још увек немам поузданих података. Но, навелико се говори да су и београдски рени-бунари већ продати странцима.

Питање: Ви сте у саопштењу за јавност говорећи о приватизацији изјавили да нико нема право да кроз "приватизацију" ради на "разбаштињењу" народа. Ако се погледају продаје неких успешних предузећа за смешно ниске цене, морамо да Вас питамо шта је стварни мотив наших људи из владајућих структура, под чијим се окриљем све то врши; незнање, лични интереси, притисци, или налог и уцена из неког центра моћи изван ове државе?
Одговор: У Србији је, нажалост, већ традиција да политику већином воде покварењаци - "од зла оца и од горе мајке". Зато и није никакво чудо што такви какви јесу, зарад личне користи, кад год могу, харче све оно што није њихово. Мени се, међутим, чини да се садашњим "реформама" превршила свака мера и да је у питању сатанска мржња према сопственом народу.
Јер, јасно је да нас ова приватизација води у неоколонијално ропство горе од стаљинизма. Стаљинизам је, наиме, поштовао национални суверенитет над ресурсима. Совјетска Русија зато није ни од једне неруске совјетске републике или сателитске државе никада присвојила ни стопу земље или било коју некретнину. Основни принцип савремене неолибералне глобализације јесте, напротив, управо једно такво присвајање с коначним циљем да неколико финансијских магната и мултинационалних компанија господари добрима целокупнога човечанства. Да би тај циљ постигли, центри који воде политику глобализације настоје да под своју контролу ставе све медије и у свим државама устоличе марионетске политичке странке. У ту сврху најбоље се показао двостраначки систем, такав у коме се на власти смењују све велике странке, од којих је једна мало више "национална", а друга мало више "социјална". У стварности, те две странке само су фракције једне странке којом управља финансијски капитал, који се њима служи да би стварао привид "демократије" као лажног бога коме треба да се клања цели свет. Но, када се у политичкој арени појаве истински националисти или социјалисти, дакле снаге које настоје да народ и државу ишчупају из канџи страних олигархија, онда марионетски медији и марионетске странке одмах почињу да звоне на узбуну, настојећи да етикетама "неофашисти", "екстремисти" леви и десни "популисти" и т. сл. изазову негативне реакције у јавности према тим снагама.

Питање: Ви тврдите да нису на удару само ресурси, већ и институције. О чему је реч и да ли су грађани свесни овога процеса?

Одговор: На ово питање сам делимично већ одговорио. Наравно, стране олигархије могу неоколонијалистичку окупацију наше земље спровести до краја само ако у своје руке узму и институције политичког система, међу којима посебну улогу имају медији. Зато те олигархије већ контролишу низ домаћих новинских и телевизијских кућа, зато Фондација Сорош, која се већ истакла у моралном кварењу српске омладине, преузима нашу кабловску телевизију, зато Влада Србије финансира из државног буџета невладине организације које раде против српског националног интереса, па тако српски народ још и финансира своје непријатеље. Српски народ је углавном свестан свега тога, али је разочаран, ћути и чека...


Питање: Шта је циљ Удружења интелектуалаца "Српска национална свест"? Чини се да је данас све мање интелектуалаца који имају националну свест, као и да су такође многи интелектуалци у Србији на (само)распродаји. Молимо Вас за коментар.

Одговор: Чињеница да су се многи српски интелектуалци отуђили од свога народа, да су, како ви кажете, на (само)распродаји, а да се један број њих чак отворено бори на страни наших непријатеља против српске нације, њене вере, њених виталних интереса, била је и главни разлог оснивања Удружења интелектуалаца "Српска национална свест", уприличеног 3. јуна 2002. године у Нишу, на дан светог цара Константина и царице Јелене, покровитеља града Ниша. Наш основни циљ је враћање српске интелигенције са странпутица погубних по српски народ и њено окупљање, посебно њеног подмлатка - студентске омладине, око духовне вертикале која је делимично Српско православље, а делимично још старија, индоевропска. Зато је грб нашега Удружења Змај, митски праотац нашег народа. Змај се по први пут и као главни симбол појављује код античкога народа којега су Грци прозвали Скитима, но очигледно је да се радило о Србима. Тај народ је имао своје древне државе од Црнога мора до западне Индије и створио како санскиртску тако и иранску епску поезију. Ми, дакле, имамо велике обавезе и према својим прецима и према својим потомцима.

У Нишу, 10. марта 2003. године