Амерички савет за Косово и Удружење интелектуалаца Српска национална свест, Српски сабор Двери у сарадњи са Савезом студената Правног факултета у Нишу организовали су 8. децембра 2006. године, у амфитеатру Правног факултета у Нишу, округли сто на тему: КОСОВСКИ РАСПЛЕТ. ЗАПАДНЕ ОПЦИЈЕ И СРПСКА СТРАТЕГИЈА. Учешће у раду округлог стола узели су Владика Рашко-Призренски и Косовско-Метохијски Артемије, Џејмс Џатрас, директор Америчког савета за Косово и дугогодишњи саветник Републиканског националног комитета у Сенату САД, Џејмс Бисет, бивши канадски амбасадор у Београду, Др Мајкл Стентон, професор Академије британске ратне морнарице, Георги Енгелхарт, стручни сарадник Руске академије наука у Москви, Др Срђа Трифковић, спољнополитички уредник америчког месечника Chronicles и др Милан Петровић, професор Правног факултета у Нишу.

Трибину је молитвом Царе Небесни отворио Владика Нишки Иринеј.

Владика Артемије је поздравио скуп и упознао присутне са својим и ангажовањем Српског националног већа Косова, на упознавању светске јавности са ситуацијом у којој је српски народ на Косову.

У уводној речи проф. др Милан Петровић говорио је о начину на који су Шиптари утемељили своје право на освајање српског етничког простора, о немогућности илирског порекла Шиптара и о улози Савеза комуниста Србије као врховне власти у уставно-правном оквиру косовско-метохијске аутономије.

Џејмс Џатрас, директор Америчког савета за Косово и дугогодишњи аналитичар и саветник Републиканског националног комитета у Сенату САД је говорио о циљевима, организационој структури и методу деловања Америчког савета за Косово, као једног лобистичко-информативног пројекта.

Он је истакао да још ништа није дефинитивно решено по питању статуса Косова. Кампања Америчког савета за Косово руковођена је следећим темама: најбољи начин за обарање пројекта независности Косова јесте његово одгађање; све гаранције српске безбедности на независном Косову су пуке и провидне лажи; жртве албанских муслимана и криминално-злочиначког карактера њихова три лидера (Агима Чеку, Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја)су Срби. При томе, истакао је да њима, као америчким грађанима, нису везане руке у погледу дипломатског дискурса и тактичности језика који користе. Тако, у кампањи стално праве поређење уништених цркава на Косову са киповима Буде које су у Авганистану разорили Талибани. Џатрас је уверен да треба да инсистирају на џихаду, тероризму, вехабизму, одрубљивању глава, проституцији, трговини дрогом и белим робљем, прању пара и свим осталим гадостима које се на Косову догађају, из простог разлога што су оне истина. А што те чињенице буду очигледније, јавност ће се више окретати ка Србији.

Џејмс Бисет, бивши канадски амбасадор у Београду, истакао је да не зна ниједну етничку групу која мање заслужује независност него што су то косовски Албанци. Затим је напоменуо да ниједна од обавеза из Резолуције 1244 није испуњења, а да је политика УН на Косову руковођена дволичношћу, хипокризијом и кукавичлуком. Притом, нико од стране УН и НАТО-а није споменуо чињеницу да Косово законито није могуће одузети од Србије, осим уколико она на то сама не пристане. Господин Бисет је потом изнео својих пет препорука за позитиван косовски расплет: пуна примена Резолуција 1244, хитна смена Ахтисарија, укидање Хашког трибунала и амнестија свих затвореника (тек када су Велика Британија и Ирска отвориле затворе и пустиле и католичке и протестантске осуђенике, могле су да почну озбиљне разговоре о проблемима који су их морили стотинама година), инсистирање да косовски Албанци почну да се понашају као цивилизован свет и доведу своју кућу у ред (прекину са криминалом, насиљем и уништавањем светиња), уз поруку међународној заједници да престане да примењује дупле стандарде за Балкан и почне његове становнике да третира онако како третира Западну Европу.

Др Мајкл Стентон, историчар и спољно-политички аналитичар, дуго година је радио на Кембриџу, а сада је професор на Војно-поморској академији британске ратне морнарице. Он је прво је истакао да није члан Америчког савета за Косово, и да се скупу обраћа као приватно лице, које вечерас представља само себе. Говорио је о начину на који треба водити преговоре, јер су до сада су вођени преговори о периферним питањима у нади да ће се друга страна навући да прихвати предлоге прве, а успешни преговори треба да имају два победника. Притом, кључно питање је проблем личне безбедности људи на Косову за коју су најодговорнији Србија и ЕУ.

Проблем безбедности Срба је акутан, али ни умерени Албанци нису ништа мање угрожени данас него него приликом малтретирања од УЧК пре 1998. године и мало је кога брига за њихову судбину. Зато Србија мора да заступа интересе и умерених Албанаца. Ако се око ичега Србија и Косово слажу то је да желе да уђу у ЕУ, а Косово је замишљено да буде исти проблем за ЕУ какав је било у бившој Југославији.

Георги Енгелхарт, стручни сарадник Руске академије наука у Москви, је истакао да је руски став по питању косовског расплета јасан и да више говори о могућим проблемима између Русије и САД, те да косовски преседан не би био добар и не био помогао Русији.

Комплетан садржај излагања учесника трибине можете прочитати овде.