Američki savet za Kosovo i Udruženje intelektualaca „Srpska nacionalna svest“, Srpski sabor „Dveri“ u saradnji sa Savezom studenata Pravnog fakulteta u Nišu organizovali su 8. decembra 2006. godine, u amfiteatru Pravnog fakulteta u Nišu, okrugli sto na temu: „KOSOVSKI RASPLET. ZAPADNE OPCIJE I SRPSKA STRATEGIJA“. Učešće u radu okruglog stola uzeli su  Vladika Raško-Prizrenski i Kosovsko-Metohijski Artemije, Džejms Džatras, direktor Američkog saveta za Kosovo i dugogodišnji savetnik Republikanskog nacionalnog komiteta u Senatu SAD, Džejms Biset, bivši kanadski ambasador u Beogradu, Dr Majkl Stenton, profesor Akademije britanske ratne mornarice, Georgi Engelhart, stručni saradnik Ruske akademije nauka u Moskvi, Dr Srđa Trifković, spoljnopolitički urednik američkog mesečnika Chronicles i dr Milan Petrović, profesor Pravnog fakulteta u Nišu.

Tribinu je molitvom „Care Nebesni“ otvorio Vladika Niški Irinej.

Vladika Artemije je pozdravio skup i upoznao prisutne sa svojim i angažovanjem Srpskog nacionalnog veća Kosova, na upoznavanju svetske javnosti sa situacijom u kojoj je srpski narod na Kosovu.

U uvodnoj reči prof. dr Milan Petrović govorio je o načinu na koji su Šiptari utemeljili svoje pravo na osvajanje srpskog etničkog prostora, o nemogućnosti ilirskog porekla Šiptara i o ulozi Saveza komunista Srbije kao vrhovne vlasti u ustavno-pravnom okviru kosovsko-metohijske autonomije.

Džejms Džatras, direktor Američkog saveta za Kosovo i dugogodišnji analitičar i savetnik Republikanskog nacionalnog komiteta u Senatu SAD je govorio o ciljevima, organizacionoj strukturi i metodu delovanja Američkog saveta za Kosovo, kao jednog lobističko-informativnog projekta.

On je istakao da još ništa nije definitivno rešeno po pitanju statusa Kosova. Kampanja Američkog saveta za Kosovo rukovođena je sledećim temama: najbolji način za obaranje projekta nezavisnosti Kosova jeste njegovo odgađanje; sve garancije srpske bezbednosti na nezavisnom Kosovu su puke i providne laži; žrtve albanskih muslimana i kriminalno-zločinačkog karaktera njihova tri lidera (Agima Čeku, Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja)su Srbi. Pri tome, istakao je da njima, kao američkim građanima, nisu vezane ruke u pogledu diplomatskog diskursa i taktičnosti jezika koji koriste. Tako, u kampanji stalno prave poređenje uništenih crkava na Kosovu sa kipovima Bude koje su u Avganistanu razorili Talibani. Džatras je uveren da treba da insistiraju na džihadu, terorizmu, vehabizmu, odrubljivanju glava, prostituciji, trgovini drogom i belim robljem, pranju para i svim ostalim gadostima koje se na Kosovu događaju, iz prostog razloga što su one istina. A što te činjenice budu očiglednije, javnost će se više okretati ka Srbiji.

Džejms Biset, bivši kanadski ambasador u Beogradu, istakao je da ne zna nijednu etničku grupu koja manje zaslužuje nezavisnost nego što su to kosovski Albanci. Zatim je napomenuo da nijedna od obaveza iz Rezolucije 1244 nije ispunjenja, a da je politika UN na Kosovu rukovođena dvoličnošću, hipokrizijom i kukavičlukom. Pritom, niko od strane UN i NATO-a nije spomenuo činjenicu da Kosovo zakonito nije moguće oduzeti od Srbije, osim ukoliko ona na to sama ne pristane. Gospodin Biset je potom izneo svojih pet preporuka za pozitivan kosovski rasplet: puna primena Rezolucija 1244, hitna smena Ahtisarija, ukidanje Haškog tribunala i amnestija svih zatvorenika (tek kada su Velika Britanija i Irska otvorile zatvore i pustile i katoličke i protestantske osuđenike, mogle su da počnu ozbiljne razgovore o problemima koji su ih morili stotinama godina), insistiranje da kosovski Albanci počnu da se ponašaju kao civilizovan svet i dovedu svoju kuću u red (prekinu sa kriminalom, nasiljem i uništavanjem svetinja), uz poruku međunarodnoj zajednici da prestane da primenjuje duple standarde za Balkan i počne  njegove stanovnike da tretira onako kako tretira Zapadnu Evropu.

Dr Majkl Stenton, istoričar i spoljno-politički analitičar, dugo godina je radio na Kembridžu, a sada je profesor na Vojno-pomorskoj akademiji britanske ratne mornarice. On je prvo je istakao da nije član Američkog saveta za Kosovo, i da se skupu obraća kao privatno lice, koje večeras predstavlja samo sebe. Govorio je o načinu na koji treba voditi pregovore, jer su do sada su vođeni pregovori o perifernim pitanjima u nadi da će se druga strana navući da prihvati predloge prve, a uspešni pregovori treba da imaju dva pobednika. Pritom, ključno pitanje je problem lične bezbednosti ljudi na Kosovu za koju su najodgovorniji Srbija i EU.

Problem bezbednosti Srba je akutan, ali ni umereni Albanci nisu ništa manje ugroženi danas nego nego prilikom maltretiranja od UČK pre 1998. godine i malo  je koga briga za njihovu sudbinu. Zato Srbija mora da zastupa interese i umerenih Albanaca. Ako se oko ičega Srbija i Kosovo slažu to je da žele da uđu u EU, a Kosovo je zamišljeno da bude isti problem za EU kakav je bilo u bivšoj Jugoslaviji.

Georgi Engelhart, stručni saradnik Ruske akademije nauka u Moskvi, je istakao da je ruski stav po pitanju kosovskog raspleta jasan i da više govori o mogućim problemima između Rusije i SAD, te da kosovski presedan ne bi bio dobar i ne bio pomogao Rusiji.

Kompletan sadržaj izlaganja učesnika tribine možete pročitati ovde.