ЗАУСТАВИТИ ХАЈКУ НА ДР РАДОВАНА КАРАЏИЋА, ПРЕСТАТИ СА ЗЛОСТАВЉАЊЕМ ЊЕГОВИХ НАЈБЛИЖИХ И СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

 

Бестијална безобзирност с којом међународне окупационе снаге у Републици Српској (Сфор) настоје да се домогну жива или мртва др Радована Караџића како би извршиле налог Међународнога трибунала за кривично гоњење лица одговорних за oзбиљне повреде међународног хуманитарног права на територији претходне Југославије (такозванога Хашког трибунала), поново је дошла до изражаја уочи највећег хришћанског празника Ускрса ове године. С тим што се та безобзирност овога пута непосредно излила на невиног представника Српске православне Цркве, свештеника Јеремију Старовлаха, и његовога сина Александра. Наводно тражећи др Радована Караџића, за убијање беспомоћних дресирани Сфорови солдати провалили су у парохијски дом на Палама и без икаквога разлога готово на смрт претукли оца Јеремију и Александра Старовлаха. Но, сличним подухватима, срећом без проливања крви, сфоровци су се прослављали и раније. Тако су 2. јула 2002. године демолирали кућу др Караџића на Кривајама, а исти поступак поновили су 3. јануара 2003. На неколико метара од ње налазе се словеначки сфоровци који стално загорчавају живот укућанима, супрузи, деци и унуцима Караџићевим.

Др Радован Караџић има оправдане разлоге што не жели да се преда Сфоровим ловцима на главе. Оптужница коју је против њега подигао тужилац Хашкога трибунала не садржи доказе за тешке злочине који му се стављају на терет. Али и иначе, хашке оптужнице никакве доказе и не садрже. Онај ко Хашкоме трибуналу падне у руке принуђен је с тога, често чекајући на суђење по више година, да доказuје своју невиност. Зато Хашки трибунал и није кривични суд у савременом смислу, већ васкрсла форма католичке инквизиције и турске проклете авлије. Овде је од посебнога значаја да су хашки истражитељи 1997. и 1998. године конфисковали 300 званичних докумената Републике Српске који доказују Караџићеву невиност. Намера је јасна: Онемогућити др Караџићу да се можда и одбрани пред Хашким трибуналом, пошто га је овај, очигледно, већ осудио. Чему толика загриженост западних влада да се др Караџић пошто-пото ухвати и осуди? Зато што др Радован Краџић персонификује Републику Српску чији је био први председник и српски народ преко Дрине којега је повео у устанак против исламског фундаментализма, чији главни удар западне владе желе да усмере на православне Словене. Индикативно је, с тим у вези, да је последњем насртају Сфора претходила жестока кампања сарајевских муслиманских медија против оца Јеремије Старовлаха. Само, исламски фундаментализам, који у једној руци држи Куран а у другој паклену машину, увелико куца на врата и оних који су га зазвали у живот.

 

Ниш, 19. априла 2004. године

 

Информативна служба

Српска национална свест