108-ми Конгрес

I Заседање

Изражавајући схватање Представничког дома да би Сједињене државе требало да објаве своју подршку независности Косова након што развије и консолидује демократску власт.

У ПРЕДСТАВНИЧКОМ ДОМУ

7. јануара 2003

Господин Лантос (у своје и име г. Хајда) поднео је следећу резолуцију која је прослеђена Комитету за међународне односе

 

РЕЗОЛУЦИЈА

Изражавајући схватање Представничког дома да би Сједињене државе требало да објаве своју подршку независности Косова након што развије и консолидује демократску власт.

 

Пошто САД и међународна заједница познају право на самоопредељење народа као основно право свих људи;

Пошто је Косово конституционално дефинисано као суверена територија на Првој националној конференцији за ослобођење Косова 2. јануара 1994. године, а овај статус је потвђен Уставом СФРЈ од 1946. и побољшан Уставом из 1974. очувавши аутономан статус Косова као de facto републике;

Обзиром да је пре дезинтеграције бивше Југославије, Косово било посебан политички и правни ентитет са посебним и одвојеним финансијским институцијама, полицијом, општинском и националном владом, школским, судским и правним системом, болницама и другим независним организацијама;

Пошто се српски диктатор Слободан Милошевић устоличио на власти 1987. са платформом ултранационализма и антиалбаског расизма пропагирајући насиље и мржњу против свих не-словена, посебно против Албанаца са Косова.

Пошто је изабрана скупштина Косова, суочена са овим неподношљивим актима, усвојила Декларацију о независти 2. јула 1990, проглашавајући Републику Косово, усвојивши устав 7. септембра 1990. године базиран на међународним правним принципима самоопредељења, једнакости и суверенитета.

Пошто је признавајући de facto распад Југословенске федерације, Европска Заједница установила принципе за признавање независности и суверенитета република бивше СФРЈ и Косово у потпуности испунило ове принципе као de facto република у оквиру федерације;

Пошто је од 26. до 30. септембра 1991. одржан општи референдум на коме је гласало 87 процената свих бирача са правом гласа, а 99.87 процената у корист објављивања независности Косова од СФРЈ;

Пошто је од окупације Косова до НАТО војне интервенције против Милошевићевог режима 1999, тај режим непрекидно кршио људска и грађанска права албанских становника, присиливши приближно 400.000 Албанаца да пребегну у Западну Европу и Сједињене државе;

С обзиром на то да је у пролеће 1999. године близу 1.000.000 косовских Албанаца протерано са Косова и најмање 10.000 убијено од стране српских паравојних и војних снага;

Пошто је Слободан Милошевић оптужен од Међународног суда за ратне злочине и изручен Хагу јуна 2001. да би му се судило за ратне злочине, злочине против човечности, и геноцид на Косову, Босни и Херцеговини и Хрватској;

Пошто су Уједињене Нације успоставиле Косово као протекторат по Резолуцији 1244, која је створила оквир за будући статус Косова, окончавши деценију српске окупације Косова и Милошевићеве агресије на етнички албанско становништво;

Пошто су косовски Албанци одржали општинске и опште изборе 2000. и 2001, који су оцењени као суштински слободни и фер;

Пошто се етнички мотивисано насиље против српских становника Косова смирује, а учешће српске мањине у политичком животу Косова расте;

Пошто је изабрана нова скупштина Косова 2002. године са 22 српска посланика, која је изабрала прво председника па затим и премијера коалиционе владе и

обзиром да изабрани вођи Косова схватају да морају да изграде представничке институције, осигурају владавину права, поштовање права свих мањина, гарантују слободу кретања и право на повратак свим заједницама и развијају конструктивне односе са суседима: Зато нека сада буде

решено, да би у овде представљеном схватању Представничког дома Сједињене државе требало да:

(1) заједно са Уједињеним нацијама и Европском унијом раде на успостављању ефективне самоуправе и демократије на Косову у којој се поштују људска права, укључујући и права етничких и религиозних мањина, као први корак ка суверености;

(2) охрабре косовске лидере на изградњу стабилних односа са суседима;

(3) раде на окончању подршке свих становника Косова партијама које користе насилне мере, за даљне сепаратистичке тежње у региону, укључујући организован криминал;

(4) признају да недостатак напретка у решавању коначног статуса Косова ствара политичку и економску нестабилност на Косову и Југоисточној Европи;

(5) раде у заједници са Уједињеним нацијама, Европском унијом и другим организацијама на олакшавању уредне транзиције Косова ка независности;

(6) обезбеде свој део помоћи охрабрењу развоја демократије и економског система Косова заснованог на слободном тржишту.