ТЕСЛА И ДРАЖА

 

Година 2006. здружује обележавања две годишњице које за Србе имају посебан значај: Сто педесет година од рођења Николе Тесле и шездесет година од убиства генерала Драгољуба Драже Михаиловића. Необичним стицајем околности, та два јубилеја падају један за другим у циглих недељу дана Теслино рођење 10, убиство Дражино 17. јула!

 

На први поглед, рекло би се да у тим јубилејима нема ничег заједничког. Но чим се задје у дубље наслаге српске душе, ова подударност у времену почиње да отвара значајна питања и да открива неочекиване видике. Томе отварању и откривању иде на руку и околност да се у новоизграђеној београдској цркви Свети Јован Владимир (насеље Медаковић), на фресци која представља скуп српских великана и на којој Николи Тесли, уз Јована Цвијића, припада почасно место Чувара Храма, појавио и лик Драже Михаиловића, смештен између Михаила Пупина и Стевана Мокрањца.

 

У години у којој се у Ивањици од мајке Смиљане родио Дража Михаиловић (1893), Тесла је већ био заогрнут светском славом. Годину дана раније, током маја месеца 1892, после блиставих предавања у Паризу и Лондону, прекинуо је европску турнеју због смрти мајке и обрео се у родном Смиљану. Изгледа да до сада никоме није пало у очи да се баш у ту годину и управо у тај трен вечности сместило рођење највећег сина југословенских народа и народности. Можда је Мајка Светлости умрла у исти дан у који се, према комунистичкој митологији, у истој Аустро-Угарској царевини, у оближњем Кумровцу, родио Син Мрака, убица Драже Михаиловића, вољени друг Тито?

 

Синови Смиљана и Смиљане деле још неке до сада неуочене сродности у судбинама.

- И дан-данас на најопштијем светском плану траје нечувена отмица Теслине заслуге и славе.

- И дан-данас на најопштијем српском националном плану траје затамњивање лика и блаћење личности мученичке херојске жртве комунистичких србомрзаца.

 

- Иако је шест месеци по Теслиној смрти (1943. г.), у спору око првенства у открићу радија, стварно надлежни амерички суд пресудио у корист српског великана и тако Марконију, који се окитио туђим перјем, одузео право на Нобелову награду која му је додељења 1917. године, нико није предузео ништа да се та осведочена крађа обзнани и историјска неправда исправи.

- Иако одликован најпрестижнијим светским орденом за допринос борби против нацизма (чијем је сјају допринела и свест о његовој истовременој борби против комунизма), Дража је Михаиловић већ шест десетлећа изложен беспризорном блаћењу најгрђом од свих могућих погрда издајник. Домаћи издајник! И то чијој погрди? Оних који су своју злочиначку легитимацију већ испоставили неумољивом суду историје, али и поред тога и даље им се може да одређују меру памћењу (затирањем трагова), правди (кривотворењем) и истини (лажима).

 

Као што Светски олимпијски комитет одузима и пласман и медаље олимпијским победницима за које се кад-тад непобитно утврди да су се служили недозвољеним средствима и одличја накнадно додељује побеђенима који су их на нечастан начин били лишени, тако и Српска влада у овој години двоструког јубилеја стоји пред озбиљним задатком, да својим енергичним корацима исправи обе дуготрајуће неправде српским великанима.

 

Тај труд заслужили су власници најчаснијих моралних чинова који ће као светли пример блистати пред очима будућих (не само српских) нараштаја:

- Теслино одбијање да прихвати кандидатуру за Нобелову награду за коју је 1912. г. био предложен заједно са Едисоном - у знак противљења нечасној Едисоновој кампањи против примене његовог система за производњу наизменичне струје (после тога и због тога, награду није добио ни Едисон);

- Ђенералова заштита живота Јосипа Броза Тита после преговора у Брајићима 1941, у име одржања задате официрске речи, када је његовог будућег убицу капетан Вучко Игњатовић већ чекао у заседи на мосту преко реке Скрапеж у Ужичкој Пожези.

 

Прави је час да Српска влада годину оба јубилеја употреби да

- од Нобеловог комитета затражи да се Нобелова награда за физику за 1917. годину додели њеном правом власнику - судски утврдјеном проналазачу радија Николи Тесли.

- обелодани место и начин убиства равногорског команданта и омогући да му се до 17. јула ове године открије, обелодани и означи гробно место.

 

У оба своја залагања, текућа би српска влада учинила неизмерно велики корак ка подизању свог и националног угледа и морала, тешко нарушених капитулантством последњих година.

 

 

Милан Младеновић