TESLA I DRAŽA

 

Godina 2006. združuje obeležavanja dve godišnjice koje za Srbe imaju poseban značaj: Sto pedeset godina od rodjenja Nikole Tesle i šezdeset godina od ubistva generala Dragoljuba Draže Mihailovića. Neobičnim sticajem okolnosti, ta dva jubileja padaju jedan za drugim u ciglih nedelju dana – Teslino rodjenje 10, ubistvo Dražino 17. jula!

 

Na prvi pogled, reklo bi se da u tim jubilejima nema ničeg zajedničkog. No čim se zadje u dublje naslage srpske duše, ova podudarnost u vremenu počinje da otvara značajna pitanja i da otkriva neočekivane vidike. Tome otvaranju i otkrivanju ide na ruku  i okolnost da se u novoizgradjenoj beogradskoj crkvi Sveti Jovan Vladimir (naselje Medaković), na fresci koja predstavlja skup srpskih velikana i na kojoj Nikoli Tesli, uz Jovana Cvijića, pripada počasno mesto Čuvara Hrama, pojavio i lik Draže Mihailovića, smešten izmedju Mihaila Pupina i Stevana Mokranjca.

 

U godini u kojoj se u Ivanjici od majke Smiljane rodio Draža Mihailović (1893), Tesla je već bio zaogrnut svetskom slavom. Godinu dana ranije, tokom maja meseca 1892, posle blistavih predavanja u Parizu i Londonu, prekinuo je evropsku turneju zbog smrti majke i obreo se u rodnom Smiljanu. Izgleda da do sada nikome nije palo u oči da se baš u tu godinu i upravo u taj tren večnosti smestilo rođenje “najvećeg sina jugoslovenskih naroda i narodnosti”. Možda je Majka Svetlosti umrla u isti dan u koji se, prema komunističkoj mitologiji, u istoj Austro-Ugarskoj carevini, u obližnjem Kumrovcu, rodio Sin Mraka, ubica Draže Mihailovića, “voljeni drug Tito”?

 

Sinovi Smiljana i Smiljane dele još neke do sada neuočene srodnosti u sudbinama.

- I dan-danas na najopštijem svetskom planu traje nečuvena otmica Tesline zasluge i slave.

- I dan-danas na najopštijem srpskom nacionalnom planu traje zatamnjivanje lika i blaćenje ličnosti mučeničke herojske žrtve komunističkih srbomrzaca.

 

- Iako je šest meseci po Teslinoj smrti (1943. g.), u sporu oko prvenstva u otkriću radija, stvarno nadležni američki sud presudio u korist srpskog velikana i tako Markoniju, koji se okitio tudjim perjem, oduzeo pravo na Nobelovu nagradu koja mu je dodeljenja 1917. godine, niko nije preduzeo ništa da se ta osvedočena krađa obznani i istorijska nepravda ispravi.

- Iako odlikovan najprestižnijim svetskim ordenom za doprinos borbi protiv nacizma (čijem je sjaju doprinela i svest o njegovoj istovremenoj borbi protiv komunizma), Draža je Mihailović već šest desetleća izložen besprizornom blaćenju najgrdjom od svih mogućih pogrda – izdajnik. Domaći izdajnik! I to čijoj pogrdi? Onih koji su svoju zločinačku legitimaciju već ispostavili neumoljivom sudu istorije, ali i pored toga i dalje im se može da odredjuju meru pamćenju (zatiranjem tragova), pravdi (krivotvorenjem) i istini (lažima).

 

Kao što Svetski olimpijski komitet oduzima i plasman i medalje olimpijskim pobednicima za koje se kad-tad nepobitno utvrdi da su se služili nedozvoljenim sredstvima i odličja naknadno dodeljuje pobedjenima koji su ih na nečastan način bili lišeni, tako i Srpska vlada u ovoj godini dvostrukog jubileja stoji pred ozbiljnim zadatkom, da svojim energičnim koracima ispravi obe dugotrajuće nepravde srpskim velikanima.

 

Taj trud zaslužili su vlasnici najčasnijih moralnih činova koji će kao svetli primer blistati pred očima budućih (ne samo srpskih) naraštaja:

- Teslino odbijanje da prihvati kandidaturu za Nobelovu nagradu za koju je 1912. g. bio predložen zajedno sa Edisonom  - u znak protivljenja nečasnoj Edisonovoj kampanji protiv primene njegovog sistema za proizvodnju naizmenične struje (posle toga i zbog toga, nagradu nije dobio ni Edison);

- Đeneralova zaštita života Josipa Broza Tita posle pregovora u Brajićima 1941, u ime održanja zadate oficirske reči, kada je njegovog budućeg ubicu kapetan Vučko Ignjatović već čekao u zasedi na mostu preko reke Skrapež u Užičkoj Požezi.

 

Pravi je čas da Srpska vlada godinu oba jubileja upotrebi da

- od Nobelovog komiteta zatraži da se Nobelova nagrada za fiziku za 1917. godinu dodeli njenom pravom vlasniku - sudski utvrdjenom pronalazaču radija Nikoli Tesli.

 -  obelodani mesto i način ubistva ravnogorskog komandanta i omogući da mu se do 17. jula ove godine otkrije, obelodani i označi grobno mesto.

 

U oba svoja zalaganja, tekuća bi srpska vlada učinila neizmerno veliki korak ka podizanju svog i nacionalnog ugleda i morala, teško narušenih kapitulantstvom poslednjih godina.

Milan Mladenović