ОТВОРЕНО ПИСМО
Председнику СР Југославије др Војиславу Коштуници и Савезној влади СР Југославије,

усвојено на седници Скупштине удружења интелектуалаца "Српска национална свест" која је одржана у Београду, 5. августа 2002.године.

Поштована господо,

Дана 5. августа навршава се још једна тужна годишњица од изгона српског народа из Републике Српске Крајине и њене анексије од стране Републике Хрватске – првог злочина геноцида у Европи после Другог светског рата, равно 50 лета по његовом окончању.
Република Српска Крајина била је једна од вишевековних постојбина српског народа, која изворно са Хрватском није имала никакве државноправне везе: првобитно, територија коју су Срби крајишници стицали припадала је Аустрији, Угарској, Млетачкој републици и Турској, и они су је од власти тих земаља добијали у трајан посед и власништво, и то како као појединци тако и као народ, чиме је створена и нужна претпоставка за настанак њиховога колективног права на самоопредељење.
Тек 1882. године, без сагласности Срба који су живели у тадашњој Војној крајини, аустријски цар припаја један део Републике Српске Крајине Хрватској и Славонији, док се други део Републике Српске Крајине припаја Бановини Хрватској споразумом Цветковић-Мачек од 1939. године, једним противуставним актом који ни српски крајишки народ ни Народно представништво Краљевине Југославије нису одобрили. Са становишта легитимитета, који стоји изнад свих дубоко компромитованих поставки савременога међународног права, Република Српска Крајина постоји, дакле, и даље.

Стога вас молимо да јавно изразите неслагање с тим злочином, једним у низу неокајаних и некажњених злочина које су над српским народом починили хрватски чиниоци најразличитијих идеолошких опредељења, те да 5. август прогласите даном националне жалости, који би се као такав обележавао догод правда и право потпуно не победе, то јест догод Република Српска Крајина не буде поново фактички успостављена као једна од држава српског народа.

Проф. др Милан Петровић
Председник Удружења